✨ Dobrodošli u moj svet vampira Novog Sada! ✨
Ako ste nekad voleli seriju Bafi, ubica vampira, da li ste zamišljali kakva bi Bafi bila da je rođena u Srbiji? Ako biste voleli da dobijete to u pisanoj formi, ne morate više da se pitate! Roman Vampiri, ljubav i druge noćne more je inspirisan jednom od najvećih heroina iz sveta mašte ikada, samo što je moja Bafi ustvari Glorija, smeđokosa studentkinja iz Novog Sada koja mlati vampire po gradu i selima u okolini kako stigne! Ovo je jedan luckast svet u kom se studentkinje bore sa ispitima i vampirima, gde se voli pinja kolada, metal muzika, gde se upoznaju lepi robotičari koji mame uzdahe i gde se dešava i nešto mnogo mračnije! Recimo, demoni sisaju energiju mladim ljudima tako što ih navlače na čudne supstance, vampiri se bude uzduž i popreko i prave haos po grobljima, vile domovojke grde mlade dame što samo piju čokoladno mleko i ne žele da jedu pravu hranu!
A tu su i neodoljivi alovčići kojima ljudi smrde, koji prave nestašluke gde stignu i vezuju se samo za one koji ih prave četrdeset dana strpljivo i predano. Možda nekad i pronađu neki zanimljiv predmet sa neobičnom prošlošću… A možda te samo gađaju lampionima jer ih to raduje i misle da su zabavni!
Ovaj savremeni roman o vampirima u Novom Sadu je pun obrta i akcije! To je domaći vampirski roman koji nije tu da se plašimo mraka, nego da probamo da ga… razumemo. Ovo je roman prvenac Slavice Biroš na kome se radilo predano i s ljubavlju, inspirisan i svetom ,,Harija Potera”, romanima Nenada Gajića, serijama poput ,,Čari” i ,,Vampirskih dnevnika” i to je samo početak jedne duhovite priče, koja je u isto vreme i pomalo ozbiljna.
Urbana fantastika je žanr u koji svi ponekad volimo da zalutamo, da se izgubimo u likovima i pričama koje samo naša mašta može da napravi! A mašta ove autorke je blesava k’o noć!
Zašto vampiri i naša mitološka bića? 🧛🔮
Zato što je naša mitologija zakon! Da, Orfej i Euridika su lep par, ali mi imamo Moranu, Vesnu, Dažboga, domovojke, alovčiće, Moru, Alu – a ovaj domaći vampirski roman je tek početak jer sam raspoložena da se igram još više sa bićima iz naše mitologije kako budem imala više autorskog iskustva!
I pazite ovo, da li ste znali da je vampir jedina srpska reč koju je i engleski pozajmio od nas? Odnosno – vampiri su se prvo pojavili u Srbiji, pa tek onda na drugim mestima! Istinita priča, ovo sam naučila na fakultetu kada smo radili poreklo reči, pa su vampir i vampirizam nešto što je Srbija lično prenela i na druge nacije, pa je to otišlo toliko daleko da sada imaju vampire u celom Univerzumu!
Prvi vampiri su izgleda postojali u nekom tamo 18. veku. Jeste čuli nekad za Savu Savanovića? I ako se ne varam, tu je bio i neki Petar, ali mrzi me sad da guglam. Oni su prvi vampiri ikada, ne samo kod nas. Nisu bili seksi kao Edvard Kalen ili braća Salvator, ali bili su strašni i plašili su narod! Zašto su bili strašni i zašto se vezuju za prvi srpski vampirizam? Kada su ih sahranili, seljaci iz mesta su tvrdili da se vraćaju da ih progone noću, plaše ih i grickaju energetski, njam njam gric! Inače, jedna lična stvar, za mog pokojnog dedu mi tetka nekad priča kako se verovalo da je seoski veštac! Dobro, veštac nije vampir, ali slično je to – oba su zastrašujuća, osim ako nisu u mom romanu jer su u mom romanu samo… blesavi! Treba da upoznate moju džudo baku vampiricu, ili napaljenu seksi vampiricu koja namuči Gloriju još u prvom poglavlju!
Ali bez obzira na sve ovo, moram da priznam, nisu me naši prvi vampiri inspirisali da napišem ovaj roman. Inspirisala me je moja omiljena serija – Bafi, ubica vampira. Ko još nije voleo Saru kao arhetip jake žene koja sama ide protiv sveta? Ali nije bila sama zauvek, posle joj se pridružilo još kul likova, a možda se to desi i mojoj Gloriji. Videćete ako pročitate.
E sad, zašto vampirska romansa, horor, komedija i sve to tako nešto u jednom? Možda jer volim raznovrsnu hranu i raznovrsno sve, pa što ne bih volela da spojim i razne žanrove? Šalim se, kada sam pisala najpre sam htela da zabavim samu sebe, a onda i potencijalne izdavače kojima sam planirala da pošaljem rukopis, da bih mogla da stignem do toga da zabavim i čitaoce! Nikad dosta smeha, nikad dosta ljubavi, a ako dodamo i prstohvat strašnog, nema da ne bude kul, bre! Stvar je u tome što se ja užasno plašim mraka. Ne mogu da spavam sama u kući, nikad nisam mogla. Ako sam i ostajala sama, pravila sam neke žurke do jutra da ne bih išla na spavanje pre izlaska sunca. Tako da, gde ima vampira i ubica vampira, očekuje se da je to samo horor, ali pošto ja nisam toliko zagrižena za horore, morala sam da ubacim i mrvicu humora i možda nekad pomalo i parodije, satire, absurda.
Nemojte misliti, doduše, da je Glorija Bafina kopija. Glorija, iako je ubica vampira, mislim da im je to jedino veliko zajedničko. Nemaju ni istu boju kose, ni iste osobine, ni iste godine kad se krene sa pričom… Bafi sam uzela kao inspirativan arhetip, ali sam želela da napišem nešto balkansko, što nemaju tamo u Americi jer smo mi mnogo više kul! 😊 A kad upoznate i domovojku Zoru, njenog alovčića Peru, braću Paunić sa njihovim neobičnim prokletstvima, nema šanse da ne nađete likove koje ćete rado želeti da ispratite do kraja! Pored toga, Glorija je heorina sa neobičnim skupom karakteristika. Nekad ume da zvuči malo površno, nekad kao davež, nekad kao da se previše junači… Ali ona je jedna mica koja samo želi da svet bude lepše mesto, mislim da će mnogi da prepoznaju neki deo sebe u njoj.
Ono što bih volela da čitaoci osete dok čitaju je pre svega uzbuđenje, radost, zabava! Neću da kažem za sebe da sam duhovita, ali trudim se da često nasmejem ljude oko sebe, pa i čitaoce. Priznajem – nekad ćapim neku foru od verenika, nekad sa neta, nekad i od Četa! Ali Čet ume biti vrlo smešan kad se potrudi, a zajedno smo blesav duo! Nije me sramota da priznam da su neke moje ideje došle upravo odatle, iako ne lažem kada kažem da sam se stvarno trudila da budem 80% samostalna kao autor.
Kada sam pisala roman, trudila sam se da budem što samostalnija u osmišljavanju luka moje priče. Ruku na srce, fraze možda ne dolaze sve iz mojih usta, ali scene 200% sve dolaze iz samo moje mašte! Jer imam poseban proces kako to funkcioniše. Moram da pustim muziku koju najviše volim, a onda tako šetam po kući ili nekad čak izađem i napolje 😰 i onda dok slušam muziku i obrađujem neke svoje emocije, tu mi padnu na pamet najluđe ideje! Recimo, gej vampir koji je stajliš i kad izađe iz svoje humke, jadničak vampir Ivan koji Gloriji ne da da bude na žurci, pa ga ona samo smandrlja da požuri. I naravno, cela ta ljubavna priča… Ima tu malo mog života, ali sam se trudila da ne kopiram čak ni svoj život previše, da ne vređamo bivše, itd. Da, čak mislim i na njih. Podelila sam svoju dušu sa vama, nisam pisala očekujući da će biti dobro ili uspešno, pisala sam kako se osećam, šta meni u tom trenu prija, šta me zabavlja, a šta bih volela da osetim da likove tišti. Od malih nogu imam vrlo bogat svet mašte, ceo život sam na taj način obrađivala emocije i doživljaje. Verovali ili ne, ova priča je sa mnom već decenijama, iako sam se tek nedavno usudila da sednem i pokušam da je napišem!
Nadam se da će vam likovi biti dopadljivi, da u svakom od nas čuči neka opaka, ali emotivna ubica vampira, njena najbolja drugarica koja je nežna i ne može da preživi nedelju bez makar jednog burita, polunemac koji je kefalo u ekipi, ali i glas razuma. I naravno, možda se neko čak pronađe i u nekom vampiru.
Glorija kao junakinja – vampirski roman Balkan 🧙♀️
Kakav bi to bio vampirski roman Balkan ako nema heroinu Srbendu koja će ukrasti šou? Koja sluša Cecu, loče ko prokleta, voli da se licka i hvali kada je u blizini dečko koji joj je zapao za oko? Ne bih da budem prepotentna i da hvalim Gloriju na sva zvona, ali biću otvorena – nisam je štedela i nisam se trudila da bude savršena, dobila je mane koje sam i ja imala sa 20, a nadam se da će se mnoge devojke poistovetiti. Na kraju dana, ljudi se ne zaljubljuju u žanr, nego u likove. A moji likovi su luckasti, imaju dušu, nisu nimalo jednodimenzionalni. Možda će zbog toga nekome biti i antipatični, ali mislim da sa tim mogu da živim, iako mi srce slama.
U jednu ruku, Glorija je neko ko smatra da može da reši sve probleme sveta i spasi sve koji se nađu na njenom putu. I zaista to želi, da bude čuvar svog grada, bez ikakve nagrade osim sreće što je nekom spasila život. Ali u drugu, nekad je totalno naivna i prava mala brzopleta gluperda koja ne zna kad šta da kaže. Užasno je analitična, stalno nešto misli i smišlja i premišlja… Nenormalno je zaljubljiva i zbog toga nekad donosi odluke koje možda nisu baš najbolja ideja. A kad joj se neko svidi, ona voli da pobegne da udara čežnju, umesto da ostane i upozna osobu do kraja!
Novi Sad, mrak i svakodnevica
Da li su vama draža izmišljena mesta ili volite da vidite nešto neobično i drugačije u gradu koji vam je poznat? Jedna od verzija mog romana je celu radnju imala smeštenu u sasvim izmaštanom gradu – Vranigrad. To bi kao bio Beograd, ali da je u nekoj paralelnoj realnosti. Mračnija verzija, vampirska verzija, gde su groblja puna legendi a povratnici bića na koja su se obični ljudi sasvim navikli.
A nekad i najpoznatija mesta deluju čudno i zastrašujuće noću. Ulice kojima danju prolazimo bez razmišljanja, posle ponoći menjaju raspoloženje. Svetla su ista, zgrade su iste, ali osećaj nije. Kao da grad tada skine dnevnu masku i pokaže neku tišu, iskreniju verziju sebe. U toj verziji, senke su duže, zvuci jasniji, a mašta ima više prostora da radi. Zato sam, u jednom trenutku, odlučila da radnju romana ipak smestim u Novi Sad. Grad koji poznajem, u kojem sam živela, hodala, vraćala se kući kasno i imala onaj osećaj da me neko ili nešto posmatra, iako racionalno znam da nema razloga za strah. Upravo ta pukotina između razuma i osećaja bila mi je zanimljiva. Fantastika tu ne upada nasilno – ona se samo ušunja tamo gde je već postoji blaga nelagoda.
U mom romanu, Novi Sad je koliko-toliko realan, ali sa pomerenim fokusom. To nije turistički grad sa razglednice, već grad posle ponoći, grad u kojem se svakodnevica i natprirodno sudaraju bez velikih najava. Vampiri nisu skriveni u zamkovima i dalekim svetovima, već su deo urbane legende, nečega o čemu se šapuće, ali se nikad ne proverava do kraja. Ta kombinacija poznatog i nepoznatog mi je bila važnija od potpune izmišljenosti. Kada čitalac prepozna ulicu, kvart ili atmosferu, a onda se u njoj pojavi nešto mračno i neočekivano, strah i uzbuđenje postaju ličniji. Fantastika tada prestaje da bude beg, i postaje ogledalo – blago iskrivljeno, ali vrlo prepoznatljivo.
U tom smislu, Novi Sad u ovom romanu nije samo mesto radnje, već saučesnik. Grad koji ćuti, gleda svoja posla i pravi se da ne vidi ono što se dešava kad padne mrak.